Ako ikada dođete u situaciju da Vas neko ugrozi, zapamtite reči poznatog advokata Tome File (na temu da li se treba braniti i kako):
“Iz zatvora te mogu izvući, ali iz groba ne!“
Srpski zakon je prilično zbunjujući, a ponekad i kontradiktoran kada je u pitanju samoodbrana od napada. Izdvojili smo, po nama, najvažnije činjenice.
Samoodbrana od napada - 5 najvažnijih činjenica
1. Šta je samoodbrana
Samoodbrana u našem zakonu NE POSTOJI, već je imenovana kao NUŽNA ODBRANA.
Na sajtu paragraf.rs piše:
U narodu poznatija kao samoodbrana, zakon je imenuje kao nužna odbrana. Znači, branite se tek kad vas napadnu. Ipak, akt je jasan: u odbrani morate znati kad je dosta. Da ne biste zbog samoodbrane završili iza rešetaka, morate pažljivo birati stil odbrane.
Prema članu 19, stav 2 KRIVIČNOG ZAKONIKA, Sl. glasnik RS, br.
- 85/2005,
- 88/2005 – ispr.,
- 107/2005 – ispr.,
- 72/2009,
- 111/2009,
- 121/2012,
- 104/2013,
- 108/2014 i
- 94/2016)
nužna odbrana je ona odbrana koja je neophodno potrebna da učinilac od svog dobra ili dobra drugoga odbije istovremen protivpravan napad.
Stav 3 kaže:
Učiniocu koji je prekoračio granice nužne odbrane može se kazna ublažiti. Ako je učinilac prekoračio granice nužne odbrane usled jake razdraženosti ili prepasti izazvane napadom može se i osloboditi od kazne.
Prevedeno na jezik ne-pravnika:
Imate pravo da se branite, ali tek kada Vas napadnu. U Srbiji nije lako dokazati da su oni, koji su nekoga povredili jer su bili napadnuti, to učinili u nužnoj odbrani i da pri tom nisu preterali.
Ako, nekoga ko Vas je napao, povredite, možda ćete godinama na sudu dokazivati da niste preterali i da ne treba da idete u zatvor. Zavisi od tužioca i sudije da li ćete za to vreme sedeti u pritvoru.
Ne postoje zvanični podaci koliko je tačno oslobođenih ili osuđenih zbog nužne odbrane u Srbiji. Dešavalo se da su osobe, koje su nekoga povredile ili ubile u nužnoj odbrani završavale osuđene kao da su i sami bili napadači.
Izgleda da se sve svodi na to da zakon “gleda kroz prste” onima koji se u nuždi brane i da tužioci često, kada vide da se radi o samoodbrani, onog koji se branio i ne optužuju.
2. Šta Vam zakon dozvoljava pri odbrani
KRIVIČNI ZAKONIK: Svako ima pravo na nužnu odbranu. Nužna odbrana je moguća samo onda kada je napad započeo i dok traje, a smatra se da je dozvoljena i kada atak očigledno predstoji.
2018. je na sajtu 021 objavljen članak “Kada imate pravo da se branite ako Vas napadnu“. Prenosimo delove članka.
“Ako neko pokuša da Vam ukrade novčanik, a Vi njemu u tom trenutku polomite ruku, naravno da je teško to dokazati kao nužnu odbranu”, objašnjava advokatica Zora Dobričanin.
Dakle, ako neko nasrne čekićem, ne biste smeli odgovoriti metkom. I još nešto. Zakon toleriše samoodbranu samo ukoliko se događa u trenutku napada.
Treba napomenuti da se u sudskoj praksi kao otežavajuća okolnost ceni činjenica da se lice koje napadom vrši krivično delo bavi nekim borilačkim sportom ili borilačkom veštinom.
Odnosno, učinilac krivičnog dela koji poseduje ovakve veštine može biti strože sankcionisan.
Iz ovoga proizilazi da posebnu odgovornost nose ona lica koja se upuštaju u fizičke obračune ukoliko poseduju veštine i znanja iz borilačkih sportova i disciplina.
3. Prava koja imate ako Vam neko upadne na posed
Provalnika ne smete napasti ni trena pre nego što vam je upao u kuću, ni trena nakon što je iz iste pobegao.
“Ukoliko sa nekakvim pištoljem nekog naterate da pobegne iz te kuće, nemate pravo da mu pucate u leđa. Ukoliko neko već izađe, ukoliko se neko okrenuo, ukoliko je on već suviše daleko od vas da vam ne može ugroziti život onda čini mi se da bi sve to drugo bilo prekoračenje nužne odbrane”, kaže advokat Božo Prelević.
Dakle, ne možete tek tako ubiti napadača koji se ušunjao u vaš posed. Jer, Srbija nije Amerika. Ovde na sudu morate dokazivati da ste se adekvatno branili, a to traje godinama.
Šef Katedre za krivično pravo Pravnog fakulteta u Beogradu profesor Milan Škulić objašnjava da svako ima pravo na nužnu odbranu.
Obično ljudi koji nisu pravnici smatraju da se nužna odbrana svodi na neku vrstu samoodbrane ili odbranu isključivo života i tela. Međutim, nije tako.
Svaki čovek ima pravo da brani i svoju imovinu. Nužna odbrana je moguća samo onda kada je napad započeo i dok traje, a smatra se da je dozvoljena i kada napad očigledno predstoji.
Ako je učinilac, na primer, provalnik zatečen u stanu prilikom krađe prestao sa krađom, napušta mesto događaja i beži, tada ga vlasnik stana ne može sustići i ubiti ili uopšte povrediti – objašnjava profesor Škulić.
4. Šta po zakonu ne smete raditi ako ste napadnuti
Iako to nije striktno propisano u zakonu, napominje profesor Milan Škulić, smatra se da iz određenih socijalno-etičkih razloga odbrana mora da bude u bitnoj meri srazmerna napadu. To znači, navodi profesor, da nije sve dopušteno u odbrani svog ili tuđeg dobra.
Potrebno je da se u određenoj meri štedi napadačevo dobro, ali tako da to ne ugrozi efikasnost odbrane.
Može se, na primer, dogoditi da čovek provalnika kojeg je zatekao ubije udarcima teške stolice u glavu. Međutim, ne može neko da se ubije tek tako samo zato što je napao nečiju imovinu, a da je pritom postojao efikasan alternativni način odbrane, odnosno onaj koji se ne bi sveo na lišavanje čoveka života. Ako postoji izrazita nesrazmera između sredstava napada i odbrane, smatraće se da je nužna odbrana prekoračena.
Međutim, ako je napadač fizički veoma jak ili poznaje neke efikasne borilačke veštine, moglo bi da se smatra da postoji nesrazmernost.
Uglavnom, nema definitivne zakonske formule, već je to procena u praksi, koja se zasniva na svim relevantnim objektivnim i subjektivnim okolnostima– navodi profesor krivičnog prava.
Kako u praksi ustanoviti gde je granica nužne odbrane? Ona, objašnjava Škulić, može da bude prekoračena samo kada je reč o takozvanom intenzivnom prekoračenju, odnosno kada odbrana nije srazmerna napadu, to jest kada nije bila neophodno potrebna.
Na primer, ako neko čoveku pokuša da otme kesu sa namirnicama koje je kupio na pijaci, a napadnuti ga ubije hicem iz pištolja ili ga ubode nožem u srce. Tako učinjeno krivično delo onoga ko se prethodno branio, pa je sa odbranom “preterao”, nije prekoračenje nužne odbrane, već predstavlja posebno krivično delo, ali to što je prethodno postojao protivpravni napad, predstavlja značajnu olakšavajuću okolnost za takvog učinioca – objašnjava profesor.
5. Samoodbrana - dozvoljeno nositi i koristiti...
Na stranici MUP-a “Dozvoljeno posedovanje i nošenje sredstava za samoodbranu” piše da imate pravo da nosite (i koristite za odbranu) suzavac i/ili tejzer.
Članom 26. Zakona o oružju i municiji punoletna lica mogu nositi gasne sprejeve i uređaje za izazivanje elektrošokera. Istim članom propisano je da maloletna lica starija od 16 godina mogu nositi gasni sprej.
Na internetu možete poručiti i tejzere i sprejeve. Veliki izbor imate u online prodavnici Military Shop (ovo nije reklama).
Verujemo da se osećate zbunjeno nakon svega što ste pročitali.
Najvažnije je da budete sposobni da se odbranite i da pri tom ostanete relativno prisebni.
Ako imate bilo kakva pitanja ili sugestije u vezi sa zakonskom stranom samoodbrane, kontaktirajte nas, rado ćemo pomoći.